Na gradilištu kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu sve je više povreda na radu, a VOICE-u je nezvanično potvrđena nedavna smrt državljanina Srbije na gradilištu.

U Zrenjaninu je postalo potpuno „uobičajeno“ da se na nedeljnoj osnovi govori o radnicima koji su povređeni na radu na gradilištu u Linglongu. Pre nekoliko dana je u krugu fabrike od infarkta preminuo čovek koji je bio srčani bolesnik.

“Prvo što vidite kad uđete na gradilište je transparent na kojem i na kineskom, i na srpskom piše: “Pet miliona radnih sati bez povrede na radu”. A tamo svaki dan ima ko zna koliko povreda na radu. Eto, desio se i smrtni slučaj. Bio sam tog dana na gradilištu.”, rekao je za VOICE jedan od radnika koji je bio dovoljno hrabar da iznese u javnost sve šta se iza zidina Linglonga dešava.

Kada je reč o prikrivanju čestih povreda radnika sagovornik čiji identitet je poznat redakciji VOICE-a tvrdi da je velik deo odgovornosti i na domaćim institucijama: “Ne mogu to da sakrivaju samo ljudi na gradilištu. Treba pomoć i van fabrike.”

VOICE je dobio i snimke gde se jasno vidi da se u hali izvode poslovi zavarivanja iznad zapaljivih materija, a to sve posmatra šef iz Kine, koji zatim čoveka koji nema šaku tera da radi poslove na visini koji mogu dodatno ugroziti njegovu bezbednost.

“Samo deo gde su bili kineski inženjeri imao je sve što treba. Gde god su bili naši radnici, dešavalo se da nema vode. Ako poneseš vodu sa sobom, imaćes vodu. Ako ne poneseš, taj dan nećeš piti vodu. Tamo vam ubiju dostojanstvo tako što vam naređuju da radite neke poslove koji nisu ni za ljude koji imaju četiri razreda osnovne škole. Pošalju vas da čistite deo puta koji ne može da očisti ni bager, a iza vas stoje dva Kineza sa rukama na leđima i gledaju kako radite taj posao. Kad mi je bilo loše obavestio sam svog srpskog šefa i sklonio sam se na svoje radno mesto. Za mnom dođe Kinez i kaže: ‘Zašto si otišao odande? Moraš da se vratiš’”, navodi naš sagovornik.  

Za beskrajna čišćenja se još od prošle godine tvrdi da su posledica nestručnog organizovanja posla. Iz dana u dan se – uz prinudu – ponavlja čišćenje blata, peska i ostalih materija, a radnici su se bez uspeha žalili na to prošlog leta.

Tada su se brda blata sa gradilišta čistila ručno, a hala je morala da se pere na svakih osam sati. Postojala je evidencija o čišćenju hale, pa se način na koji se čisti bodovao. Radnici su već tada vrlo brzo napuštali posao, ali nakon tog iskustva nisu želeli da javno govore o tome nego da doslovno pobegnu iz kompanije.

Pokušaj potpisivanja peticije kojom se traži oprema i bolji uslovi rada je propala jer su se radnici plašili da je potpišu.

Grupa u kojoj je naš sagovornik broji petnaestak radnika različitih zanimanja i kvalifikacija. I svi, savakoga dana, bez izuzetka – čiste. 

“Ne vidim svrhu čišćenja kad iza tebe prođe bager, pa te pošalju hajde ponovo. Teraju te iznova i iznova da čistiš. Ako se neko pobuni, odmah se šalje slika u kancelarije i onda intervenišu na srpskom: ’Vrati se na mesto, moraš to da radiš.’ Onda idu ceo dan za tobom i to ponavljaju”, priča on.

Toaleti kao neuralgične tačke

Toaleta na gradilištu nema. Po princupu snađi se kako znaš, svako se snalazi za sebe.

“Nema sanitarnih čvorova. Ako hoćete da imate pauzu za obrok, nemate gde da se operete ruke. Ali, biće i gore zato što svi ćute i trpe. Tamo rade i žene i devojke. Meni je bilo najružnije što one kad god treba da idu u tolaet treba da traže i da se kriju da bi obavile svoje biološke potrebe”, navodi naš sagovornik.  

Da li je reč o kulturološkim razlikama, mobingu ili nečem trećem, tek po snimku koji smo videli, kineski šef ima kancelariju na mestu gde je trebalo da bude toalet.

Kontejneri u slobodnoj zoni kao smeštaj kineskih radnika

Kontejneri koji služe za skladištenje mašina, umesto u izgrađenom delu fabrike, gde treba da se koriste, po rečima radnika, stoje napolju. Tvrde i da ta skladišta napolju kisnu i rđaju, a kineski radnici ih koriste i za spavanje i život.

Slobodna zona koja mora biti zatvorena i u kojoj se, po rečima svedoka nalazi 80 odsto bakra je otvorena i u njoj je vellika frekvencija ljudi, uglavnom kineskih državljana: “U carinsku zonu ne sme niko sem službenika koji rade carinjenje i ljudi iz kompanije koji su zaduženi za carinsku zonu. Pošto je otvoreno, onda tu imaš odrešene ruke da radiš šta hoćeš. Slobodna zona se trenutno intenzivno ‘čisti’ i dovodi u red”, navodi.

Ekološki incidenti

Osim loših uslova rada na gradilištu Linglonga loše se upravlja i opasnim otpadom, koji neretko završava pod zemljom. Poslednji ekološki incident, za koji se zna, dogodio se pre nekoliko dana kada se kamion pun nafte prevrnuo u blato. Nafta se izlila po zemlji, a ne zna se da li je tom prilikom povređen vozač kamiona.

“Često se oseti ambalaža u kojoj su sirovine za proizvodnju gume kao što je čađ, koja je u pakovanju od jedne tone. I onda sva ta čađ koja iscuri iz pakovanja se zakopa u zemlju”, tvrdi sagovornik VOICE-a.

Zabrana objavljivanja snimaka u javnosti

Nakon poslednjeg izlaska u javnost jednog od zaposlenih, na Vajber grupu radnika je poslato obaveštenje da se “u skladu sa članom 6.3 kodeksa ponašanja zaposlenih u kompaniji, bez odobrenja kompanije nije dozvoljeno slikati, snimati ili na bilo koji drugi način praviti zapise o fabrici, opremi, pogonu, alatima, kao i deliti te zapise na društvenim mrežama. Ako pokažete taj materijal trećim licima ili ih upoznate sa radom na bilo koji drugi način, snosićete posledice.”

Ivana Gordić (VOICE)